Pumpe za beton svojim konstrukcijskim rešenjima obezbeđuju kontinualno dopremanje sveže mase do mesta ugrađivanja. Beton je u toku transporta zaštićen u cevi         betonovoda pa se rad ne mora prekidati. Zahvaljujući stalnom usavršavanju ovih mašina dobijeni su pouzdani vitalni sklopovi koji garantuju stabilan, visok učinak na transportu betona do najviših kota objekata.

Brzina kretanja svežeg betona kroz cev (Ø100 - Ø150) je u granicama od 90 - 150 m/min. Ukoliko se žele primeniti manji prečnici cevi (Ø75) mora se ograničiti veličina maksimalnog zrna agregata (Dmax = 20 mm).

U zavisnosti od stepena mobilnosti u toku rada, parametra vrlo važnog za izbor  tehnološke opreme, razlikujemo:

  Stacionarne pumpe (transportovanje se vrši vučom; mogu biti velikog kapaciteta pa  ih opslužuje nekoliko automešalica ili su locirane u neposrednoj blizini gradilišne fabrike betona pa sveži beton potiskuju neposredno sa mesta njegovog spravljanja do fronta    rada)

 

 Mobilne pumpe (auto-pumpe, manjih su kapaciteta od stacionarnih a koriste cevi za transport Ø100 ili Ø125, opremljene su posebnim kranom za raspodelu betona sa rukom iz 3 - 5 delova i imaju dohvat u visinu 20 - 40 m, upravljanje distribucijom betona operater može vršiti i daljinskom komandom.

U zavisnosti od principa potiskivanja betona pumpe delimo na:

 Hidrauličke pumpe

 Pneumatske pumpe

 Vakum pumpe

Hidrauličke pumpe su najbrojnije, i po pravilu, imaju par klipova kojima se vrši potiskivanje smese kroz cevi. Da bi se habanje zidova cilindara pumpe svelo na minimum u prostoru iza klipa se nalazi voda koja ispire zid cilindra nakon svakog hoda klipa. Savremeni razvoj je hidrauličkim pumpama omogućio transport cevima u visinu i preko 200 m a u daljinu i do 500 m.

U novije vreme proizvode se i pumpe za beton koje nemaju klipove, nego rade na principu potiskivanja gnječenjem, pa takav beton zovemo i "skvizkret"                     (engl. squeezcrete). Kod njih se pumpanje ostvaruje na principu usisavanja a zatim potiskivanja svežeg betona gnječenjem plastičnog betonovoda sistemom rotacionih valjaka. Domet je manji nego kod klipnih pumpi ali su pouzdanije jer im je pogon jednostavniji.

Pumpani beton treba da je dobrog kvaliteta što je univerzalna garancija za regularan tehnološki proces. Potrebno je da beton sadrži dovoljnu količinu maltera za podmaziva­nje cevnog voda, tj. da finih čestica ukupno ima oko 400 kg/m³ betona. Konzistencija betona treba da je takva da je sleganje konusa betona izrađenog od prirodnog šljunka od 5 do 10 cm, odnosno od 7 do 8 cm ako je agregat drobljenac.

U cilju besprekornog pumpanja cevni vod treba da ima prečnik najmanje Ø100 mm a najbolje je da ima od Ø120 mm naviše. Mora se održavati minimalni ritam rada (pulsacije klipa na svakih 30 sec) a eventualni prekid rada duži od 10 minuta podrazumeva brzo i efikasno čišćenje cevovoda.

Rad sa pumpom je jednostavan i angažuje mali broj radnika. Radna brigada treba da ima 1 radnika za kontrolu betona prilikom ulaska u koš pumpe, 1 radnika za upravljanje distributivnom zglobnom rukom i kontrolu rada, 1 - 2 radnika za usmeravanje mlaza na mestu ugrađivanja, 1 radnika za vibriranje betonske mase i 2 - 3 radnika za završnu obradu površine elementa. Brigada sa 6 - 7 radnika može na pločama d = 15 - 20 cm ostvariti 20 - 25 m³/h što je ekvivalent za oko 100 - 120 m²/h gotove ploče.

Praktičan učinak pumpi za beton se računa po obrascu:

Up =  Ut × Kv ×  Kr × Kp

  Kv - koeficijent korišćenja radnog vremena

 Kr - koeficijent rastresitosti 

 Kp - koeficijent punjenja

Izbor pumpi za beton vrši se iz podloga. Za proračun koštanja radnog časa pogledati sledeće tabele a b.

  


www.cifa.com  www.putzmeister.de  www.schwing.de  www.gerardi-ad.hr  www.betonarne.com www.evropakomerc.co.yu